Давне 1928. године 19. новембра одлуком министра просвете отворена је прва предшколска установа у Сокобањи. Први полазници махом су била деца сокобањских чиновника, трговаца и занатлија.
Забавиште које је између два светска рата постојало пуних 12 година, наставило је са радом и у време окупације. По ослобођењу, од октобарских дана 1944. године, забавиште ради у саставу основне школе. Повећање броја деце, школске 1947/1948. године, довело је до формирања две васпитне групе и примљена је у радни однос још једна забавиља. Ушколској 1950/1951. години забавиште добија име „Дечје игралиште“, а три године касније, поново се бележи рад два одељењa старијег и средњег узраста.
Од 24. априла 1957. године Дечје забавиште улази у састав Осмогодишње школе „Димитрије Драговић.“ Почетком школске 1969/1970. године долази до поновног издвајања и прерастања у самосталну предшколску установу са две, а касније и више васпитних група.
У годинама после Другог светског рата Забавиште је више пута мењало зграду у којој је радило: стара основна школа, Дом културе „Мића Панић“, кућа на ивици парка, у адаптираној згради некадашње млекарске зaдруге, у преграђеном холу старе гимназије и на другим местима. То лутање у потрази за „кровом над главом“, прекинуто је 1978. године када је, захваљујући Општинској и Републичкој заједници дечје заштите, у Сокобањи изграђен комбиновани Дечји објекат, површине 1.580м2 и капацитета 180 места за децу од једне до седам година. Објекат је назван Дечји вртић „Буцко“, а променио је не само материјалне услове боравка деце него и статус предшколске делатности у овој општини.
Године 2011. средствима НИП-а Предшколска установа је дограђена за још четири радне собе, тако да су данас све групе формиране преме одређеним нормативима и ово је једна од ретких предшколских установа у којој не постоји листа чекања.